Постови
Kad savest utihne
Kažu da je zdravlje najveća sreća. Sigurna sam da je teško obolelim osobama, ovo jedina istina, ali, mislim da je MIRNA SAVEST ipak, za nas ostale srećnike, preduslov za miran, spokojan i, u tom smislu, srećan život Jednostavno, nekad čovek može i u zdravlju biti bolestan ili biti nesrećan iako je zdrav.
Čitam ovih dana o aferi „Citostatik" i pitam se kako je moguće da postoje monstrumi u ljudskom obliku koji bi čak i jadnu, nedužnu, teško obolelu decu koja vape za svakim novim jutrom, svesno tiho ubijali. Odakle tim ZVERIMA to pravo ?!
Savest je jedina „životinja " koja svog gazdu grize iz najbolje namere, ali u ovom našem okrutnom svetu gde se neki zločini čine iz koristoljublja a neki iz vere i ubeđenja, ovde nam emotivno hendikepirane zveri i vođe čine velike zločine bez kajanja, oslobađeni griže savesti, verovatno jer je nikad nisu ni imali.
Ipak, svakom od nas, dođe neko vreme, kada se nađe pred nekim jazom koji je polako i nesvesno kopao sam sebi, kada nazad ne može, kada napred nema kud, kada glas utihne a suze ne pomažu.Tada tek vidimo da na zemlji ipak postoji samo jedno jedino stradanje, MUKA NEMIRNE SAVESTI.
