Ta divna stvorenja

Ponekad čovek poželi zaustaviti rast svoje dece. Da imaju  zarazan smeh zauvek. Da ga ništa ne razori. Da uvek budu sretna...da me uvek dočekaju mašući , da me prate na ulicu kad izlazim, da zbog njih volim nositi čarape s likovima iz crtaća, samo zato jer ih ona vole. Da uvek budu bezbrižna, spokojna i da zaplaču jedino kada padnu trčeci za leptirom...ali...ako treba naći kompromis sa prirodom, evo, pristajem..........neka porastu, ali neka zauvek ostanu deca u duši....
Share/Bookmark

6 comments

Smiljana | 2/10/2010 08:42:00 по подне

Dopada mi se kako sa jednakom lakocom pises o pravim vrednostima,ljudskim glupostima i lepoti zivljenja.

Nesa | 3/05/2010 10:53:00 по подне

Da, slozio bih se sa Smiljanom bas tako. Eh deca, sto bi rekla moja mama, mala deca mala briga, velika deca velika briga i to je tacno. Ima i jedan dijalog u Tesnoj kozi kad Pantic kaze: "Kad su bili mali sve sam ih razumeo, sad ih nista ne razumem" ;))) ali opet kao sto rece Tarja neka porastu ali stvarno neka ostanu deca u dusi.
Ja jos rastem pa tako su mi oni jos mali :))))

Tarja | 3/06/2010 02:18:00 пре подне

Nešo,uvek sam imala primedbu kad su nas, prosvetne radnike učili da se,radi boljeg uzajamnog razumevanja,moramo SPUSTITI na dečiji nivo,jer,mišljenja sam,da se na dečiji nivo treba POPETI,definitivno.

Sasa Bozovic | 3/07/2010 09:06:00 по подне

Posto godinama radim sa decom i svakodnevno se susrecem sa njima mogu reci da mi nismo ni svesni koliko danasnja deca znaju i kako razmisljaju.Nekad mi je zao sto toliko malih genijalaca zivi bas u Srbiji gde (ko god bio na vlasti i odlucivao o nasim sudbinama-u tome su svi isti)su svima puna usta prica kako su deca nasa buducnost i da treba podsticati njihovu kreativnost,a svaka podrska najtalentovanijoj deci i ljudima koje iskreno rade za njih naici ce na zid cutanja(osim ako ta akcija koristi nekom bliskom vladajucim strukturama za licnu promociju)

Dragan | 3/08/2010 01:10:00 по подне

Meni se čini da je nemoguće ostati dete u duši, u stvari i ako je moguće, to društvo prosto ne želi. Zamislite da svi ostanu iskreni, radoznali, da nazivaju stvari pravim imenom, da budu neposredni ne razmišljajući da li će nekoga uvrediti istina..hm..zaista bi ovaj svet bio mnogo bolje mesto. Ali, to je nedopustivo licemernom društvu koje se bazira na dvojnom moralu. U stvari proces vaspitanja je proces "kvarenja" dečijih osobina.Ako se naljutiš kada te neko slaže uvek kažu: jao, što si dete misleći valjda kako si neiskvaren, naivan. I evo dok ovo pišem javlja se bes revolta u meni zbog svega...

Nenad | 3/08/2010 04:09:00 по подне

Mislim da je moguce ostati dete u dusi a to se moze videti u milion malih primera od toga kako se radujemo do toga kako tugujemo, mislim da sto vise iskrenosti u nama to smo vise deca u dusi, jer sta ima iskrenije od dece.

Постави коментар