Постови
Halo, da li se čujemo?
Često se loše osećamo kada nam komunikacija sa nekom osobom ide u lošem smeru, put prepirke i svađe. Biti nenasilan u razgovoru danas mnogi tumače kao povlačenje, slabost, odustajanje od sopstvenih potreba zarad mira. A značenje je potpuno suprotno – komunicirati nenasilno znači uvažavati i sebe i druge, boriti se za sebe i svoje potrebe ali tako da ne povređujemo ni druge ni sebe. Većina ljudi misle da se bore za svoje potrebe jedino onda kada izriču naredbe, kada kritikuju ili okrivljuju druge, kada izriču svoje procene, tumačenja, savete, upozorenja ili drže pridiku da bi ubedili druge da to što traže ,,tako treba”.U tom smislu, empatija se doživljava kao sažaljenje.
Kome nije došlo da bude ljut, da povisi ton? Ne poznajem takve, ali opet, u svemu tome je najbitnije da znamo da možemo biti veoma ljuti, a opet da ne govorimo jezikom mržnje već da svoj bes usmerimo u izlaznom smeru, jer ljutnja nam govori da se nalazimo u opasnom stanju: nešto nam je veoma potrebno i to ne dobijamo, a razmišljamo na način na koji to svakako nećemo ni dobiti. Umesto da smo u vezi sa onim što želimo od srca, mi smo usmereni na ono što nam se dešava u glavi: procenjujemo drugu stranu i onaj ,,đavo ” u nama nam kaže da tu osobu, jer nas je naljutila, moramo okriviti ili kazniti. Hm...đavo” baš ne miruje.
No, živi smo ljudi, tako savršeno nesavršeni, pa čak i ako nam dođe ,,žuta minuta” ne verujem da je iko sposoban da svesno verbalno povredjuje druge osobe, ali u tome svakako ne mogu videti opravdanje. Izvesno je da je potreban stav otvorenosti za sporazum, bez unapred određenog ,,najboljeg mogućeg rešenja”, jer ako unapred znamo šta je rešenje, onda se razgovor pretvara u ubeđivanje i završava obostanim nezadovoljstvom.
...i zato, možda smo još kao mali naučili da pričamo, ali da razgovaramo još nismo.To je tehnika koja se uči kroz život, na naše zadovoljstvo i zadovoljstvo ljudi oko nas. Decentracija (stavljanje u kožu sagovornika i nastojanje da sagledamo sve iz njegovog ugla), će nam u mnogome pomoći, kao i izražavanje našeg nezadovoljstva kroz činjenice, osećanja, potreba i formulisanje zahteva.
...još sam naučila da shvatim da moja osećanja nisu posledica onoga što drugi čine, već toga kako ja reagujem na ono što oni čine. Ko bi rekao da izreka ,,Sticks and stones can break my bones,but names can never hurt me” može biti zlata vredna.
6 comments
Najgore od svega je, sto neki ljudi koliko god se povlacili, to smatraju kao nasu slabost i potvrdjuju sebi da su u pravu. Pa se onda osile i postanu jos grlatiji i direktniji i napadniji. Slabo ce ti koji su nasilni shvatiti nasu nenasilnost ispravno.
Nekako mi se cini da sto ima vise vernika sve je manje vere. Nema ljubavi u ljudima ako mogu da povezem ovu temu sa hriscanstvom. U drustvu uopste je poremecen sistem vrednosti, svi imaju naknadnu pamet, neki likovi kojima ne bih dao da ovce cuvaju, su medijske zvezde. Da ne sirim temu ali mislim da sve ovo ima odraz na ponasanje ljudi.
Treba znati i mudro ocutati i cutanjem poslati poruku sagovorniku. Na kraju nije i greh povisiti ton ako ce to doprineti normalnom razgovoru.
Razumem te u potpunosti,ali nenasilna komunikacija nikako nije povlacenje,vec samo recimo jezik koje u tom trenutku ,obe strane mogu razumeti.
Ljudi su generalno mnogo nervozni i nekako im je tesko da idu duzim ali mirnijim putem.Sve bi nekako sad,odmah i brzo,a to onda ispadne lose.
Videh ovaj blog slucajno ali teme su zanimljive i rado cu mu se vracati.
Vladimir,Kragujevac.
Uhvatih sebe da i ja tako postupam :-)))
Ko zna sta je to u ljudima, pa se stide cinjenice da smo svi obicni smrtnici sa svim svojim vrlinama i manama.Prijatno sam iznenadjen izborom tema na blogu.
razgovarati znači pažljivo slušati sugovornika
Постави коментар