Постови
Sve širi putevi a sve uža gledišta
Nema tako velike nevolje koja ne bi mogla da bude veća. Šta više, postoji pravilo koje pobija sve zakone fizike, a koje glasi: velika muka se smanjuje kad je uvećate. Kako je to moguće? Lepo. Uzmite nešto konkretno što vas muči, na primer, neko vas je slagao. Dok god je to vaša lična muka - vi imate problem i to veliki. Toliko veliki da vam je teško i da pričate o njemu. Pa nećete valjda da odete i pitate konkretnog čoveka zašto vas je slagao? Ali ako pitanje pretvorite u opštu brigu Zašto ljudi lažu?, ako ga dakle uvećate i dignete na viši, opštiji nivo, svima će nam biti lakše da o tome razgovaramo. Ne samo da vam neće biti neprijatno, nego možete očekivati da dobijete odgovor i od ljudi koje se nikada ne bi usudili da pitate. U jednu takvu uopštenu raspravu lako će se uključiti raznovrsni znalci-psiholozi, pedagozi, sociolozi, prijatelji, komšije, stolari, političari...svako će imati nešto da kaže.
...jer svima nam je mnogo lakše da se bakćemo ,,velikim" ,,opštim" problemima nego da priznamo svoju malu, a ipak tako veliku muku. Zar nije mnogo lakše pitati,, Šta ti misliš o ljubavi?" nego ,, Da li me voliš?".
Mi, lično, smo mali i uplašeni - mi, uopšteno, smo veliki i važni. Zato svako svoje pitanje, svaku nedoumicu i muku, dignemo na viši nivo jer, zaboga, nas ne zanima šta neko misli o nama već šta misli o ljudima uopšte.
Kao što svi ribolovci znaju - u plićaku žive samo sitne ribe. Zato će svako ko drži do sebe i ko želi da bude krupna riba, zverka tako reći, radije zaroniti u filozofske teme, nego da se sa uživanjem brčka u plićaku.
Dakle, ako nećete da budete plitki, morate se uzdignuti na viši nivo i da se nikako ne spustite na lične teme.
Uostalom, ni Niče nije postao slavan tako što je objavio svoj intimni dnevnik,zar ne?
9 comments
Ljudi su inace skloni da im je uvek milije da polemisu o problemima koji se desavaju drugima,tada cak vrlo temeljno i konkterno,dok potreba o dizanju teme na visi ,globalni nivo,je izgleda neophodna samo kada su u pitanju nasi veliko-mali problemi.Mozda je to samo strah da ne budemo osudjeni od okoline,mada generalno,jako si to dobro zapazila i upravo je to postalo i pravilo.
Tarja mislim da si u ovom tekstu i postavila pitanje i dala odgovor, tako da nemamo bas puno prostora reci nesto novo, osim da si u pravu. Odlican i mudar tekst :)
Na prvi pogled,zbog lakoce pisanja,stice se utisak da je tema laka i pitka,ali, mislim da je sustina ovog ponasanja ljudi u potpunosti mudro i na posebno dopadljiv nacin opisana.
Petar
Tarji i ostalim damama na blogu cestitam praznik :D
Secas li se da smo prosle godine pricale na tu temu,kada si me totalno ubedila da ovo jeste postalo nepisano zivotno pravilo?Mudrica moja :-)
Nenade hvala.
Svaka cast! Na tekst nemam komentar! A na temu ne znam sta bih mogla dodati a da vec nije receno!
Hvala Nenade :)
Da Smiljo,mada nisam ni malo veca mudrica od tebe.
Hvala Tanja,od srca...drago mi je da ti se dopada tekst.
Na preporuku prijatelja sam pogledala tvoj blog i sad vidim zasto ga je preporucio.Pises o temama o kojima, iskreno, nisam razmisljala u zivotu, a koje ni blizu nisu tako naivne.Iskreno mi se dopada tvoj stil.
Upravo tako.Dok ima gorih od nas, sve nam lakse pada.
Постави коментар