Постови
Zašto kažeš ljubav a misliš na brak?
Svaki brak počinje venčanjem, kada se mladenci tom prilikom zaklinju da će ostati zajedno " i u dobru i u zlu". Time su se dakle obavezali da će trpeti i zlo, koje se predvidja u svakom braku.
Zašto se onda neki ipak razvedu i pogaze zakletvu?
Moguće zato što se tom prilikom ne traži da se zakunu u majku, a bez ,,Majke mi", svaka zakletva je manje obavezujuća.
Verovatno bi sve bilo lepše kada bi mladence venčavala braća Grim, kod kojih se svi vole i žive srećno do kraja života. Na žalost, život nije bajka, a to je lekcija koju svi moraju da savladaju pre venčanja.
Ukoliko i posle venčanja nastavite da gajite iluzije da ste lik iz bajke, (princ ili princeza), sačekaće vas uža ili šira rodbina (zle vile ili veštice). Ako se prevarite, pa im se požalite na svog bračnog druga, reći će vam ,,Šta ti fali, donosi ti pare u kuću"
Ti bračni savetodavci uvek znaju da uteše čoveka. Ništa nije tako strašno kao što (vama) izgleda.Vaš brak je dobar sve dok oni mogu da navedu bar jednu jedinu dobru osobinu..svađajte se, tucite se, ali bar imate para.
Šta god da vi zamerite svom braku, oni će se dosetiti bar jednog (njima dovoljnog) razloga da ostanete.i tako, malo pomalo, i vi sami počnete da verujete da nemate prava da od života očekujete više. Jeste da ste svakog dana nesrećni, ali barem imate ,,zlatnu dečicu".
Koliko smo puta čuli ,,Sutra bih se razveo (razvela) samo da mi nije ove zlatne dečice"
Koja je ovo bajka?
Verovatno ,,Ivica i Marica", samo tamo se čekalo da se deca ugoje, a ovde da odrastu. Razlika je samo u tome što su se Ivica i Marica spasili, a deca iz ove priče čitavog života žive kao taoci.
No, opet, ne pretvori se svaka žaba u princa, i na žalost, pravda uvek pobeđuje samo u bajkama (i vesternima).Svakako da je nepravedno što niste dobili ono sto ste zaslužili, ali tako to biva...izgleda da je brak ipak trijumf mašte nad inteligencijom.
Pitam se da li bi Petrarka pisao stihove Lauri čitavog života da mu je bila supruga?
14 comments
Prvo da pozdravim autora ovog predivnog bloga dragu priajteljicu Tarju i da joj pozelim da ovo postane njena viruelna net oaza a samim tim i nasa. Takodje pozdravljam i sve ostale ucesnike ovog predivnog bloga.
O temi cu sutra, posto moje vreme za komp uskoro istice jer mi deca ne daju mira ;) tako da moj vam je savet ne dajte deci komp aaaaa ;))))
Pa Vesna sta da ti kazem...ja sam dete razvedenih roditelja...moji su se razveli posle 26 godina...moja rodjena sestra zivi trenunto sa mnom razvela se posle 15 godina braka...moja pokojna majka je dete razvedenih roditelja...onda ti je valjda jasno sto imam 35 godina i jos se nisam zenio :)...ali iz svog VELIKOG iskustva mogu ti reci da je dobar razvod uvek bolji od loseg braka...jer ako nesto ne ide ,pa ne ide ne treba krpiti i spajati nespojivo..toliko od mene :)
Hvala Vam na podrsci.
Neso,vreme je za jos jedan komp u kuci ........ ;)
Oli,to sto si napisao je skoro pa i ,,naravoucenije"ovog teksta :)
Apropo bajki... svi smo ih rado slusali kao deca, a mozda ih volimo i sada... Ali meni je, a verujem i tebi Vesna sada jasno zasto su se sve bajke zavrsavale sa vencanjima hrabrog princa i lepe-od-zla-izbavljene princeze.... I zadnja recenica koja je najveca laz na koju smo kao deca nasedali: "Ziveli su srecno do kraja zivota!" Ha, znali su ti bajkopisci gde treba stati: zmajevi...ok, vestice?.... moze, carolije?!... sto da ne, BRACNI ZIVOT?... e pa kume, ne preteruj!!! Tako da ni jedna uspesna bajka "nije luda" da pricu nastavi o tome "sta je bilo posle"... u braku.
Eto ideje Srki...moze i nastavak bajke,ali pod radnim naslovom"Dan(i)D"
Pre neki mesec moj brak je postao punoletan. Brak uopste nije bajka, dok smo bili zaljubeljeni onda nam je bilo ko u bajci ali vremenom izadjemo iz bajke i vidimo da to nije bas tako. Brak je ustvari kao biljka ako ga ne zalivamo redovno on umire, ali ako je ljubav zbog koje smo i usli u brak bila istinska i prava onda se sve lose u braku da prevazici.
Sudbina nam resava sa kim i kako cemo kroz zivot...Zivimo ga ... uz malu pomoc vetra(srece) u ledja...pozdrav autorki...Brak moze biti vrlo interesantan i inspirativan,a moze i da zamara...
Od nas zavisi...
Nisam udata, pa nisam ni merodavna da komentarisem ovu temu! Po mom misljenju brak je puno radno vreme! I to tezak rad, za oboje! Kao sto je i odgajanje dece, lep ali zahtevan posao! I mislim da kada jedno od partnera zakaze u svom delu posla, kada neki segment ostane ne odradjen, pocinje i brak da se raspada!
Mislim takodje da mnogi parovi i ne znaju zasto su zajedno! Jednostavno navika! Kao sto se noga navikne na tesnu cipelu ili cipela na nogu! A mislim, da mnogi su sami (usamljeni) u braku, zato sto imaju pored sebe nekog ko ne razume ni sta pricaju, ni sta misle, ni sta osecaju! Hm, mozda sam previse i ja razmisljala pa zato se nisam BRACNO USRECILA!
Isto tako mislim da gde je ljubav postojala, tu i ne moze nestati, samo moze poprimiti drugi oblik! I zato se raspadaju ti brakovi, zato sto u startu nije bilo iskrene ljubavi! Ili nije bilo dovoljno ljubavi da bi podnelo tezinu braka! Ustvari obaveza koje brak zahteva da bi opstao!
Pre nekoliko godine bio sam napadnut od strane odredjenih dama jer sam napisao pesmu koja se zavrsava stihovima-DA JE TESLA ZIVEO U BRAKU CITAV SVET BI BIO JOS U MRAKU.Pesma je saljiva i cilj mi je bio da nasmejem citaoce,ali one su pronasle skrivenu opasnost,kako su same rekle,u toj pesmi.Sto se tice braka,koju god hipotezu bilo ko od nas zastupao naci ce milion primera da je opravda.A verovatno ce svako biti u pravu.
Milion primera ima i za i protiv,ali ovo sto si napisala definitivno stoji kao nesto sto je tako uobicajno ,bar za nase podneblje.Mnogo mi se dopadaju tvoja luckasta ,a opet,mudra poredjenja.
Odlican tekst.Bas sam uzivao i smeskao se citajuci.Pozdrav od Gorana
Tekst je tako originalan, uostalom kao i ostali, ali ovaj me je odusevio svojom duhovitoscu i ironijom.
U braku je od logike mnogo više potrebno strpljenje...Ovo je u skladu s opstim stavom karakteristicnim za modernog coveka. On zivi u proslosti ili buducnosti, ali ne u sadasnjosti.
Posle razvoda roditelja, ostao sam kod majke i bio dugo godina nakon toga veoma povredjen sto je ostavila oca, jer nisam shvatao iz kog razloga se to desilo.Kako nije bilo losih scena u kuci, nekako sam taj razvod doziveo kao neki hir za slobodom.Kada sam se i sam ozenio, shvatio sam koliko su roditelji spremni da zavaravaju decu kako je sve u redu, a posle toga su deca u jos vecem soku ako se desi razvod.Moj zakljucak je da decu ne treba stedeti istine ma kakva da je, jer ce tada lakse shvatiti i prihvatiti razvod.
Video sam slucajno link, procitao tekstove i prijavio sam se za pracenje.Do sledeceg ,,broja'', pozdravljam te.
Ivan
Постави коментар